Дом је тамо где је срце.
Дом је тамо где је срећа.
Дом је тамо где си свој.
Све ово и много више, научиће Мила Иконић, наша
јунакиња ове дивне, топле приче, са којом ћемо откривати замршене тајне
међуљудских односа и са којом ћемо учити о себи, о својим снагама, којих тако
често нисмо свесни, о лековитој снази речи које понекад олако пуштамо у свет да
уместо нас трагају за нама.
Милена Секулић Одаловић је неко ко познаје танану
нит дечје душе и води нас кроз живот тринаестогодишње Миле лако и ненаметљиво.
Ниједног тренутка не осећамо како прича жури. Она тече лагано, као широка,
мирна, равничарска река и то не примећујемо док нас не запљусне снага осећања и
спознаје једне усамљене девојчице, која бежећи од неснађености и хладноће
живота у коме се не препознаје у Бечу, проналази снагу да се суочи са собом у
свом родном граду, у који долази, као по казни, да проведе летњи распуст. Њен
напети однос са мајком Тамаром, која и сама бежи од своје усамљености,
затрпавајући се послом и правдајући је егзистенцијалном сигурношћу која јој је
неопходна како би се осећала добро, развијаће се и мењати од неразумевања до
спознаје да је за срећу потребно тако мало. Да је потребно да се загледамо у
себе и пронађемо тајно место у којем сакупљамо тугу, па га откључамо и пустимо
из себе све оно што нас спутава и покушамо да у успоменама, у неочекиваним местима
и људима пронађемо снагу која је потребна да будемо срећни. Јер срећа се не
осваја, срећа се живи. Само је потребно да је пронађемо. Најпре у себи, па онда
и у другима.
У потрази за тајнама деда Љубине књижаре, Мили
помаже Алекса. Дечак подједнако обележен недостајањем и тугом, али спасен
проналаском места у којем се туга најбоље оћути, оснажен необичним светом деда
Љубе са којим ће, играјући шах и откривајући чудесни свет књига, самоћу најлакше поделити. И научити да је
победи. Водећи Милу кроз крхотине живота који је иза себе оставила кад се
одселила у Беч, показаће јој да се разумевање налази на најнеочекиванијем
месту, да се љубав умножава када се дели и да су пријатељства наша сигурна лука
у којима се олује лакше преброде.
Милена верује у снагу речи. Изговорене и
написане. У ту магију нас умотава чврстим ткањем, лечећи нас топлином која
извире из снаге породице. Све што кроз наш живот прође и дотакне га, обележиће
нас неповратно. Из снаге коју стичемо мењајући себе, извире воља да мењамо
свет. И то је највећа и најважнија порука овог романа за децу. Романа за све
нас, јер у свакоме од нас скрива се дете коме треба најчвршћи загрљај и вера да
је све могуће ако чврсто верујеш и никада не одустајеш. Милена нам је то овом
причом доказала.
Гордана Вучинић Опалић
Нема коментара:
Постави коментар