У издању Нове Поетике, објављен је мој први роман.
Ово је прича о Федору и Ани, матурантима једне београдске гимназије, прича о отуђености, о усамљености, о неразумевању и вршњачком насиљу. Али у исто време, ово је прича о љубави, о стрпљењу, о хуманости, о људима са великим срцем. Ово је прича о одлукама које смо донели, о приликама које смо пропустили. Ово је прича о храбрости да се суочимо са собом и светом у себи, јер је онај који нас окружује суров. А у њему морамо да постојимо.
Није самоћа то што нас вуче на дно. Није ни несрећа. То је мањак храбрости. То је неспособност и неспремност да живимо са сазнањем да смо крхки, слаби и да нам је неопходан ослонац. Кад пронађеш за себе стену која те држи, кад нађеш место у коме се можеш усидрити, самоћа се повлачи као магла пред јутарњим сунцем. Полако, али се у једном тренутку подигне и остави те без даха пред лепотом пејзажа. Тако је и са човеком. Нађеш ли своје сидро, вежеш ли се, трајаћеш...Заувек.
https://novapoetika.com/knjizara/mostovi-u-nama-gordana-opalic/
Књигу можете поручити на имејл адресу mostovi.u.nama@gmail.com
Разговор о роману Мостови о нама можете погледати у видеу
Нема коментара:
Постави коментар