Није самоћа то што нас вуче на дно. Није ни несрећа. То је мањак храбрости. То је неспособност и неспремност да живимо са сазнањем да смо крхки, слаби и да нам је неопходан ослонац. Кад пронађеш за себе стену која те држи, кад нађеш место у коме се можеш усидрити, самоћа се повлачи као магла пред јутарњим сунцем. Полако, али се у једном тренутку подигне и остави те без даха пред лепотом пејзажа. Тако је и са човеком. Нађеш ли своје сидро, вежеш ли се, трајаћеш...Заувек.
https://novapoetika.com/knjizara/mostovi-u-nama-gordana-opalic/
Књигу можете поручити на имејл адресу mostovi.u.nama@gmail.com
Разговор о роману Мостови о нама можете погледати у видеу
Нема коментара:
Постави коментар