На крају света

''Права пријатељства се не мере километрима, већ срцем. А срце које воли не познаје границе''

У понедељак 9. фебруара 2026. године, одржана је промоција романа ''На крају света'' која је окупила велики број читалаца и потврдила интересовање за савремену прозу намењену млађој публици, али и одраслима.

 У препуној сали Галерије '73 разговор са ауторком водила је Јелена Шапић, модераторка, која је ненаметљиво и прецизно, пратећи унутрашњу логику романа усмеравала вече ка темама које чине окосницу романа: одрастању, страху, пријатељству и првим завршецима који у дечјем искуству имају тежину коначности.

У изузетно топлој атмосфери, роман је представљен као интимна мапа одрастања, пријатељства и љубави, али и као тихо суочавање са страховима и завршецима који тихо, али дубоко обележе живот сваког детета.

Ауторка је говорила о настанку романа као о сусрету два гласа – детета које је некада била и деце која данас одрастају. Како је истакла, околности се мењају, али су основне потребе исте: да дете буде примећено, прихваћено и да не остане само са сопственим страховима. Као кључни тренутак издвојила је крај основне школе, описујући га као први велики растанак у животу, који одрасли често доживљавају као пролазну фазу, док је за дете то заиста крај света. У том смислу је и наслов романа протумачен  као метафора губитка сигурности, а не као драматичан стварни крај. ''На крају света'' говори о тренуцима у којима се познато урушава, али  и о могућностима да се из таквих искустава изађе са новим разумевањем себе и других.

Као гошћа вечери, Љиљана Шарац, књижевница, говорила је о роману са посебном пажњом, осветљавајући његову емотивну и наративну слојевитост  и указала на емотивну прецизност романа и његову способност да о сложеним дечјим осећањима говори без поједностављивања и морализације. Посебно је истакла улогу пријатељства у роману, не као решења, већ као ослонца који омогућава детету да издржи промене. Вишеструка слојевитост овог романа, према њеном мишљењу, чини га штивом за читаоце од 7 до 77 година и да је то посебна вредност овог дела, посебно ако узмемо у обзир да савремена дечја књижевност није оно што је некада била и да тражи аутентичне гласове писаца који разумеју публику којој се обраћају.

У другом делу разговора пажња је била усмерена и на одрасле читаоце. Ауторка је нагласила важност слушања детета пре него што се понуде решења, као и потребу да се дечје емоције не умањују, чак и када одраслима  делују неразумљиво.

Вече је било обогаћено музичком пратњом Кристине Миловић на виолончелу, која је дискретно пратила ток разговора и давала догађају посебан угођај.

Промоција је завршена неформалним дружењем и потписивањем књига. Роман ''На крају света'' представљен је као прича о крајевима који нису коначни, већ неопходни, о тренуцима када се живот затвара да би се изнутра поново отворио. У том смислу, вече је функционисало као културни запис о једној књизи, али и о потреби савременог читаоца за литературом која не објашњава, већ разуме.

Промоција романа "На крају света"

 

Сајам књига 2025.

 68. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА

Овогодишњи сајам књига одржао се од 25. октобра до 2. новембра и био је некако, не умем да вам објасним. Тужан с једне стране, феноменалан с друге. 

Полупразан сајам је за мене био заиста тужна слика. Ненавикнута на то, била сам изненађена и разочарана. Бојкот појединих издавачких кућа, препуцавања и поделе - све је то тужна слика времена, ружног времена у коме живимо. 

Па ипак, на овом сајму сам доживела незаборавне тренутке. Промовисан је мој нови роман ''Сепија'', као и друго издање романа ''Дневник једног умирања''.

Било је нестварно видети толико људи у реду после промоције, толико подељене љубави... На томе ћу вам свима бити вечно захвална.  ''Сепија'' је најпродаванија књига на овогодишњем сајму Завода за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево. Поносна сам и захвална....

Врло брзо ће ''Сепија'' бити у продаји и у Србији и то у Академијиној књижари у Кнез Михаиловој улици, а у Републици Српској је можете пронаћи у свим Заводовим књижарама. 

Очекујем ваше утиске!

Najtraženija knjiga Zavoda

Промоција на штанду Представништва Републике Српске

                                                            фото: Јасмина Томашевић

Штанд Завода за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево

                                                            фото: Валерија Стекић

Потписивање књига и дружење са читаоцима и колегама

                                                                фото: Горица Ждрале

Верица Жугић

Бојан Станковић

Горан Дошен

Оливер Јанковић

Сандра Крстић

Дневник једног умирања (друго издање)

Сепија

 Мој нови роман вас очекује у септембру. Видимо се на Сајму књига у Бањалуци, па потом на Сајму књига у Београду. Једва чекам ваше утиске.

Златна сова 2025. године

 На конкурсу за најбољи необјављени роман у 2025. години, који објављује Завод за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево, мој рукопис Сепија је освојио трећу награду.

 https://zunsrs.com/sr-Cyrl/vijesti/zlatna-sova-2025/11917

Тајна деда Љубине књижаре

 

Дом је тамо где је срце.
Дом је тамо где је срећа.
Дом је тамо где си свој.

Све ово и много више, научиће Мила Иконић, наша јунакиња ове дивне, топле приче, са којом ћемо откривати замршене тајне међуљудских односа и са којом ћемо учити о себи, о својим снагама, којих тако често нисмо свесни, о лековитој снази речи које понекад олако пуштамо у свет да уместо нас трагају за нама.

Милена Секулић Одаловић је неко ко познаје танану нит дечје душе и води нас кроз живот тринаестогодишње Миле лако и ненаметљиво. Ниједног тренутка не осећамо како прича жури. Она тече лагано, као широка, мирна, равничарска река и то не примећујемо док нас не запљусне снага осећања и спознаје једне усамљене девојчице, која бежећи од неснађености и хладноће живота у коме се не препознаје у Бечу, проналази снагу да се суочи са собом у свом родном граду, у који долази, као по казни, да проведе летњи распуст. Њен напети однос са мајком Тамаром, која и сама бежи од своје усамљености, затрпавајући се послом и правдајући је егзистенцијалном сигурношћу која јој је неопходна како би се осећала добро, развијаће се и мењати од неразумевања до спознаје да је за срећу потребно тако мало. Да је потребно да се загледамо у себе и пронађемо тајно место у којем сакупљамо тугу, па га откључамо и пустимо из себе све оно што нас спутава и покушамо да у успоменама, у неочекиваним местима и људима пронађемо снагу која је потребна да будемо срећни. Јер срећа се не осваја, срећа се живи. Само је потребно да је пронађемо. Најпре у себи, па онда и у другима.

У потрази за тајнама деда Љубине књижаре, Мили помаже Алекса. Дечак подједнако обележен недостајањем и тугом, али спасен проналаском места у којем се туга најбоље оћути, оснажен необичним светом деда Љубе са којим ће, играјући шах и откривајући чудесни свет књига,  самоћу најлакше поделити. И научити да је победи. Водећи Милу кроз крхотине живота који је иза себе оставила кад се одселила у Беч, показаће јој да се разумевање налази на најнеочекиванијем месту, да се љубав умножава када се дели и да су пријатељства наша сигурна лука у којима се олује лакше преброде.

Милена верује у снагу речи. Изговорене и написане. У ту магију нас умотава чврстим ткањем, лечећи нас топлином која извире из снаге породице. Све што кроз наш живот прође и дотакне га, обележиће нас неповратно. Из снаге коју стичемо мењајући себе, извире воља да мењамо свет. И то је највећа и најважнија порука овог романа за децу. Романа за све нас, јер у свакоме од нас скрива се дете коме треба најчвршћи загрљај и вера да је све могуће ако чврсто верујеш и никада не одустајеш. Милена нам је то овом причом доказала.

                                                                             Гордана Вучинић Опалић

''Страх животу каља образ често. Ко на брдо ак и мало стоји, више види но онај под брдом''

 

.

Никако другачије, но како Његош вели за тренутак у коме живимо. С тишином која говори гласније од било кога, јер говори истином, говори тугом, говори неправдом, Нова година није донела олакшање. Наставила је трагедије које живимо већ извесно време и које се, очито, нису завршиле.

Сва дешавања од 1. новембра као да су стргла повез са очију који носимо предуго. Кад неприпремљен из мрака на светлост изађеш, она те заслепи, скамени те, останеш изложен, огољен, али наједном се пред тобом укаже живот и схватиш да мораш напред. Јер у мрак се не враћаш никад више. А наш мрак траје, траје предуго

Морам да признам да ме је храброст младих људи изненадила. Нисам очекивала да смо у времену у коме смо живели били у стању да одгојимо такве људе. И осетила сам се поносном. Поносна сам јер смо,  упркос свему,  успели да те младе људе научимо најважнију од свих лекција – да их научимо животу, саосећајности, човекољубљу. Да их научимо како да буду људи који мисле, чији је морал непоткупљив, да буду све оно што смо ми у њиховим годинама желели да будемо, а из неког разлога нисмо успели. И зато сам свим срцем, као и већина мојих колега, стала уз студенте.

Радим у основној школи и моји су ђаци, кажу, мали да имају  јасан став о свим друштвеним дешавањима којима су сведоци. Нисам у то баш сигурна. Ако су у 7. разреду способни да схвате Домановићевог Вођу и Нушићеву Власт, а наставни план и програм каже да јесу,  онда и те како могу да схвате све чему сведоче данас. И схватају, знам да схватају. Јер када смо одлучили да не закључимо оцене на  полугодишту, нико се није побунио. Нико ту одлуку није доживео као бригу мање, нико није био срећан јер се ''извукао''. Не, били су свесни да је прекид првог полугодишта био директно усмерен против њих, против нас, против образовања уопште. Па коме још данас треба човек који мисли?! Па, погледајте шта смо урадили овима које смо то научили? То је највећи страх ових на власти, у то сам уверена.

Као да све то није довољно, данас стиже и директна претња свима нама. Ко не држи часове и не закључи оцене, неће радити у просвети. Стварно? Баш сам се уплашила!!! А и ви, сигурно. Не могу да верујем да неко заиста мисли да после 22 године у учионици у којој сам и наставница, и мама, и најбоља другарица, и педагог, и психолог, и све оно што се још може и не може замислити, да ме може застрашити! Не може! Замените ме, гос'н премијеру, изволите! Знате, можда ћете ми учинити услугу. Ја немам радно време, доступна сам вам 24/7, предајем српски, администрирам дневник, матичне књиге, члан сам свих тимова, махер сам за писање извештаја, поправљам рачунаре, штампаче, инсталирам апликације - ја сам вам као Шива, све стижем. Све осим да будем ЧОВЕК. Да, добро сте чули. Обезвредили сте мој животни позив, упропастили сте и разрушили све моје идеале, не дозвољавате ми да будем човек, који пристојно живи од свог рада. И сад ми још претите, рачунајући на мој страх. Е, то вам нећу дозволити. Замените ме. Пред Филолошким факултетом су, видим, редови за упис на професорске смерове! Математичара, физичара, хемичара и информатичара годинама нема, од скора ни филолога ни србиста. Од младих колега у школу нико неће ни да привири. Повлачимо људе из пензије, а ни њих више нема. Баш ме занима ваш план.

Једино што се оваквим односом према просветним радницима може добити јесте бес. Јер разочарање смо превазишли одавно. А страх код нас више не пролази. Ми се више не бојимо, јер смо све изгубили, осим части. А њу не дамо! И отворили смо очи, изашли из мрака и ту смо. Попели смо се на брдо и видимо, јасно видимо оно што ви никада нећете. 

Заменљиви смо, знамо. Па, ви изволите! Чекамо!

                                                                       

                                                                                    Гордана Опалић

 

Упис у средњу школу и професионална оријентација

Занимљив разговор о упису у средњу школу и избору занимања.

 

Промоција романа Дневник једног умирања у Источном Новом Сарајеву

 Дневник једног умирања је промовисан у Источном Новом Сарајеву 04.04.2024. године. Том приликом дала сам и овај интервју за РТВИС.

Моје прво и друго ја

На позив Маје Колунџије Зорое била сам гост на Радио Београду 1. Разговарале смо о многим темама - школи, књижевности, мојим романима, о узорима ...

Читав разговор можете послушати на линку.

https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5388257/vase-prvo-i-drugo-ja.html