Осећате ли? Мирише распуст...

Осећате ли? Да, да...мирише распуст! Свима је коначно лакнуло, зар не? Деци јер је распуст почео, нама наставницима јер је одмор коначно ту. Завршен је, можда најтурбулентнији део школске године – упис ученика у средње школе. Верујем да је упис на факултет подједнако стресан свима – деци, професорима, родитељима, али још увек нисам стигла до факултета! Ми смо тек преживели упис у гимназију!

Да, да... мајка мора да се похвали успехом свог јединчета! Иако сам га пуно пута критиковала овде на блогу, на делу је показао да је ипак озбиљнији и зрелији од оногa што сам ја мислила. Ал, кад погледамо нашу народну традицију и наша традиционална уверења, заиста је истинита она народна ''Не дај боже шта ти мајка мисли!'' Тако да се моје јединче уписало у гимназију која му је била прва жеља без икаквих проблема. Штавише, могао је да упише било коју од 15 жеља које је попунио! А то нас доводи до наше данашње теме...

Морам да признам да сам била врло, врло изненађена лакоћом електронског уписа преко портала mojasrednjaskola.gov.rs. Заиста сам пријатно изненађена. Све је било тако лако, тако интуитивно да смо се сви ми, родитељи, после подношења листа жеља, а и касније приликом подношења пријаве за упис, питали да ли је могуће да је све готово у три клика? На родитељским вибер групама главно је питање било да ли је само то потребно урадити – трипут кликнути....

Е, па јесте! Могуће је! И драго ми је да је коначно бар нешто функционисало лако, без кочења, без нејасноћа, без компликованог приступања, што је био случај са прегледањем тестова преко исте платформе. Људи моји, као да су то два потпуно различита портала... Али, добро, то је сад стара прича.

Деца су се углавном уписала тамо где су желела, бар у школи мог детета. Резултати су, кажу, слабији него прошле године, али колико сам ја видела, за поједине београдске гимназије је ове године било потребно више бодова но претходне године, па ми то није баш најјасније. Али, хајде сад, рекао би мој муж, не мора баш све да ми буде јасно!

Сада треба сви да се добро одморимо. Да покушамо да напунимо батерије, да се ресетујемо, да се изместимо из ове свакодневнице која нас стеже, дави, и одемо било где где се осећамо добро, жељено, лако, вољено. Јер, како нам кажу, чека нас паклена јесен, а још гора зима. Воле да нас застрашују, па то ти је! Ако нема катаклизмичких претњи короном, смрзавањем, ратом, недостатком гаса, хране - нећемо умети да функционишемо, зар не? Е, па ја не пристајем да ме застрашују! Нећу им дозволити да ме поново натерају да живим у страху. Доста је!

Желим вам да вам ово лето буде најбоље лето до сада! Желим вам да будете окружени људима које волите и који вас воле! Да радите ствари у којима уживате и да се усудите да урадите бар једну ствар коју до сада нисте урадили – јер сте се бојали, јер сте оклевали.... Живот је тако леп и тако кратак да га живимо у страху!

Сањајте велике снове, живите најбоље што умете, не дајте да вас застраше и читамо се у септембру!!!!!

Гордана Опалић