Завичајни музеј Жаркова

Завичајни музеј Жаркова   фото: Ненад Мандић

    У уторак 17.05.2022. године отворен је Завичајни музеј Жаркова у кући у којој је отворена прва школа у Жаркову давне 1840. године. Драго ми је због тога, јер је та кућа пропадала годинама иако је већ више деценија под ингеренцијом Завода за заштиту споменика. Сада, заиста, изгледа лепо.

    Ученици моје школе су били позвани да учествују у програму отварања и све то можда и не би било део овог мог писанија да нас о томе нису обавестили у петак 13.05.2022. године у послеподневним часовима. Треба ли да вам напоменем да смо тог петка били у преподневној смени?

    Но добро, срећом, програм сам имала спреман. Неколико година пре, моја дивна колегиница и пријатељица Ана Милуновић, која је тада радила са мном у ОШ ''Љуба Ненадовић'', а сад је професорка Пете београдске гимназије, и ја припремале смо свечану академију поводом 180-годишњице рада школе, тако да је тај програм требало прилагодити и скратити како би се задовољио захтев организатора да не траје дуже од 5 минута.

    Упркос свим мојим образложењима да се историјат школе која постоји, сада већ 182 године, не може сместити у 5 минута, нисам могла добити ни минут дуже. Тако да избора нисам имала -  5 минута. Толико! Кога брига за историју!

    Претурала сам онај програм, покушавала да скратим што се скратити не да и не сме. Ишчитавала бесомучно, мерила себи време! Муж ме гледао као да сам полудела, а син ме заобилазио у широком кругу. Но, некако успех да дођем до 5 минута и 14 секунди.

    Обавестим организаторе (Град Београд и протокол г. Весића) да сам успела да програм прилагодим захтевима, пошаљем сагласност родитеља да ученици могу да учествују у отварању и буду снимљени, доставим и фамозни ''скраћени'' програм, све завршим на време. Обавестим ученике да у понедељак 16. маја имамо пробу у школи, да се деца упознају са текстом, да увежбамо читање и припремимо се за велики дан.

    А онда, у понедељак нас дочека предивно осунчано јутро и дојава о постављеној бомби! Настава се организује на даљину, јер преглед школе није обављен и не зна се када ће бити. Деца ме зову, сад већ помало узнемирена, јер наступамо сутра. Сутра!

    Позовем децу у двориште школе, испод дивне старе липе, тик до улаза у двориште, на безбедној удаљености од зграде (полицајци су ми назначили, кад сам питала за дозволу, да смо потпуно безбедни под липом). Вежбали смо под ведрим небом, у дивном мајском дану. Научили смо и шта је то амбијентална настава. Додуше, мало су нас чудно гледали пролазници, али добро сад... Вероватно је било необично да деца читају, а наставница штоперицом мери време у дворишту без ђака, уз полицију на улазу...

    Верујем да ће то ови ученици дуго памтити као анегдоту из школског живота. Шта све ова наша деца претурише преко главе последњих година!

    Пошто ни следећег дана наша школа није прегледана, нисмо могли да пробамо на бини, али су нам љубазни домаћини изашли у сусрет и дозволили да пробамо у музеју како би Милена, Ива и Андрија могли да се чују преко разгласа и да осете амбијент.

    Не треба да вам кажем да су били перфектни! Тачни, достојанствени, као да су професионални говорници. Трему су сакрили тако добро да је нико није уочио. Иако су камере биле уперене у њих све време, стоички су издржали све.

Председница Ђачког парламента ОШ ''Љуба Ненадовић'', Ива Гошњак, предала је кључеве наше Старе школе заменику градоначелника г. Весићу уз поруку да верујемо да ће наставити нашу традицију и сачувати од заборава све људе који су нашу школу и Жарково задужили својом посвећеношћу и вером у бољу будућност.

    Кључеви су сада у власништву Музеја града Београда, а ми ћемо бити блиски сарадници и верни посетиоци Завичајног музеја Жаркова. Наших 5 минута смо искористили на најбољи могући начин, јер младост је оно што се рачуна, млади су ти који ће сачувати нашу традицију, нашу историју. Њима овај свет остаје и ако је судити према овим ученицима који су се за дан припремили и изнели читаво отварање на својим нејаким плећима, упркос свим могућим и немогућим дешавањима и изазовима,  ја се за нашу будућност не бринем, већ је с радошћу дочекујем!

Гордана Опалић